Tag: grupna psihoterapija

Marijana Radulović

Marijana Radulović je psihodramska psihoterapeutkinja, sertifikovana po zajedničkom programu Srpske psihodramske asocijacije - SPA Moreno, RAIP – Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije i OSPIP – Oxford School of Psychodrama and Integrative Psychotherapy. Poseduje i nacionalni sertifikat za psihoterapiju. Diplomirala je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Završila je i srednji nivo edukacije iz telesne psihodrame (Psychodramatic Bodywork). Od 2018. godine je angažovana kao saradnica u edukaciji budućih terapeuta u okviru Srpske psihodramske asocijacije - SPA Moreno.

Vodi kontinuirane psihoterapijske grupe od 2011. godine sa opštom populacijom, a organizovala je i veći broj tematskih psihodramskih radionica. Najviše iskustva ima u radu sa mladima, kao i sa pripadnicima i pripadnicama ranjivih grupa: ženama koje su preživele porodično nasilje, izašle iz lanca trgovine ljudima, LGBTIQ osobama, osobama koje žive sa HIV-om, osuđenicima, Romima itd. Bavi se i individualnom psihoterapijom.

Pored pružanja psihosocijalne podrške, bavi se i edukacijom na različite teme. Koristi dramske tehnike u obrazovanju, posebno tehnike teatra potlačenih. Sertifikovana je trenerica u oblasti ljudskih prava.

Trudi se da svakoj osobi i problemu priđe otvoreno i bez predrasuda i da od svakoga nešto novo nauči.

E-mail: altero.psihodrama@gmail.com

Šta je psihodrama?

Psihodrama je akciona forma grupne psihoterapije. Osnivač psihodrame bio je psihijatar i pionir grupne psihoterapije, Jacob Levy Moreno. Morenova filozofija počiva na fenomenima spontanosti, kreativnosti i susreta. Kreativnost i spontanost nisu odlike samo velikih umetnika, naučnika, "genija", već svako od nas nosi "kreativnog genija" u sebi.

Naše spontanost i kreativnost mogu biti blokirane tokom (i zbog) različitih životnih okolnosti, a psihodrama nam pomaže da ih oslobodimo, otkrivajući nove oblike osećanja, mišljenja i ponašanja.

Moreno je smatrao da akcija, telesni pokret i živi odnos između likova na sceni, njihova blizina ili udaljenost prikazani u prostoru, govore više o teškoćama ljudskih odnosa nego sam govor. Psihodramska ''scena'' je sigurno mesto na kome se, u prisustvu grupe i pod vođstvom direktora (psihoterapeuta), istražuju međuljudski odnosi, ali i unutrašnji svet čoveka.
Kroz psihodramu, klijenti se podstiču da na improvizovanoj pozornici, uz pomoć članova grupe, odigraju različite scene iz svog života, koristeći verbalnu i neverbalnu komunikaciju, odnosno, govorni jezik i jezik tela. Ne postoji dramski tekst, već se odigravaju prizori iz života čoveka, onako kako ih on doživljava, kao da se dešavaju ''sada i ovde''. Takav pristup omogućava i ispitivanje zabranjenih, bolnih i traumatičnih iskustava.

U psihodrami je moguće sve. Istražuju se i one situacije koje se nisu dogodile, a mogle su se dogoditi, susreti sa onima koji nisu tu, projekcije budućnosti i drugačija viđenja prošlosti i sadašnjosti. Moguće je prikazati i: uspomene na određene događaje iz prošlosti, nepotpuna sećanja, nedovršene situacije, unutrašnje drame, fantazije, snove; pripremanje za suočavanje sa budućim važnim situacijama, možemo biti u ulozi ''Boga'', razgovarati sa umrlim, tražiti razvod, voleti koga inače ne smemo, reći sve u lice pretpostavljenom, itd. Ova skrivena dimenzija doživljaja naziva se ''surplus realnost'' - više od realnosti, ekstra dimenzija realnosti.
Osim te, koriste se i druge tehnike, kao što su: zamena uloga, dubliranje, ogledanje, konkretizacija, pojačavanje i monolog. Obično se mogu naći sledeće faze jedne psihodramske seanse: zagrevanje, akcija, (prorada) i sharing (razmena, podela osećanja).

Na psihodramu su dobrodošli svi, bez obzira na svoju obrazovnu, starosnu, socijalnu, kulturnu, religijsku, nacionalnu, seksualnu ili bilo koju drugu osobenost. Psihodrama je otvorena za one koji žele da razjasne svoje strahove, unutašnje i spoljašnje sukobe, da rade na svojim potencijalima i mogućnostima, da promene odnos sa sobom i drugima, da rastu, menjaju se i razvijaju. 

Grupe se formiraju od osoba relativno bliskih po godinama i problemima koje doživljavaju. Član grupe može biti svako ko je u stanju da kontroliše svoje agresivne i seksualne impulse tako da svojim ponašanjem ne ugrožava druge. Osobe koje se edukuju za psihoterapeute, takođe moraju proći ličnu terapiju.

Jedna psihodramska seansa traje dva i po sata (nekad i duže), a grupa se najčeće sastaje jednom nedeljno, radeći onoliko koliko joj je potrebno da reši svoje probleme. Grupe su sa stalnim članstvom, a povremeno primaju nove članove.

Pojedinac u grupi ulaže svoje vreme, novac i sebe, a zauzvrat stiče svest o sebi, svojim problemima, mogućnostima i potencijalima, kao i svest o drugima, njihovim potrebama, granicama, osobenostima. Rad u grupi doprinosi povećavanju kapaciteta za recipročnost u odnosima, bliskost, intimnost, kroz učenje da komuniciramo na način koji nam omogućava da se zauzmemo za sebe, ne ugrožavajući druge. Na osnovu stečenog iskustva na grupi, pojedinac odlučuje na koje načine će rešavati svoje životne izazove u životu van grupe. Stoga je grupa mikrokosmos - ogledalo našeg funkcionisanja i odnosa sa drugim ljudima u svakodnevnom životu.
Dolaskom na grupu, svaki član stiče svest o uzajamnosti. Svaki član grupe se obavezuje na diskreciju i dobronamernost.

Osim grupne psihoterapije, moguća je i individualna psihoterapija, sa elementima psihodrame.
 

Ukoliko ste zainteresovani za psihodramu, želite da radite na sebi ili da se edukujete za korišćenje akcionih tehnika u radu sa grupama, možete se javiti naThis email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.