FORUM TEATAR U OKVIRU PROJEKTA ’’I MOJ GLAS PROTIV SEKSUALNOG NASILJA’’
U petak 13.juna u Pravno-birotehničkoj školi ’’Dimitrije Davidović’’ u Zemunu održali smo forum teatar. (www.pravnobiroskola.edu.rs) Za one koji manje znaju o forum teatru, on je samo jedna od tehnika iz palete različitih tehnika koje grade specifičnu pozorišnu formu pod nazivom ’’Teatar potlačenih’’. Autor ove forme je Augusto Boal, brazilski reditelj i aktivista. Teatar potlačenih nastao je ranih 70ih kao forma interaktivnog teatra, dakle sa ciljem da provocira pozitivne socijalne promene.
Sam forum teatar, kao jedna dramska tehnika i umetnički izraz istovremeno predstavlja koristan alat za kreiranje društvenih promena ukidajući barijere koje u primarnom obliku poseduje klasičan teatar. Dakle, u njemu i publika ima ulogu, naime osobe iz publike postaju aktivni učesnici i izumitelji rešenja socijalnog problema koji je predstavljen na sceni. Koristeći svoja iskustva, znanja, uverenja, stavove i sposobnosti oni produkuju potencijalna rešenja koja se istog trenutka testiraju na sceni. Na taj način, sama publika ima priliku da iskustveno prođe kroz zamišljeni proces toka i razrešenja problema rizikujući da u potpunosti razume situaciju i potencijalne načine na koje se ona može rešiti. Čitav proces osigurava i podržava facilitacija tzv.džokera, odnosno osobe koja predstavlja dodatnu sponu između onih koji su predstavili originalnu scenu, odnosno glumaca i onih koji aktivno kreiraju rešenja i doprinose promenama, odnosno publike.
Forum teatar, kao takav svetski je priznat i primenjuje se u različitim kulturološkim kontekstima, time se posvećuje razrešenju varijetetu lokalnih problema koji se nalaze u tim kulturama. Priznat je i od strane UNESCO-a kao zvanično ’’sredstvo za socijalne promene’’. (www.unesco.org)
Ovoga puta, forum koji smo mi kreirali u okviru projekta ’’I moj glas protiv seksualnog nasilja’’ ticao se upravo takve problematike, odnosno seksualnog nasilja. Originalna scena izvedena je jednom, nakon čega je doživela velike transformacije pod uticajem različitih velikih ideja mladih osoba, učenika trećeg razreda ove škole. Neumorno su produkovali rešanja, različite ideje, imali jasne stavove i znanja o tome koje vrste nasilja postoje, i šta za njih predstavlja seksualno nasilje. U velikoj meri našli su se na jednakoj liniji sa idejama naše grupe, naročito onim inicijalnim koje su dovele do stvaranja ovakvog projekta. Dakle, i oni su dali Glas Protiv seksualnog nasilja. Ono što je kamen spoticanja, ali negde i slika društvene realnosti u kojoj živimo, jeste što se ove mlade osobe veoma preispituju kada je u pitanju ideja korišćenja nasilja kao odgovora na nasilje, i to prvenstveno u smislu fizičkog nasilja. Dakle, iz priloženog se vidi da je naša diskusija prešla i na opštiji nivo, pa smo tako raspravljali o fizičkom nasilju i to onom vršnjačkom. Te nedoumice koje su se izrodile tokom razmene mišljenja smatrali smo vrednim pomena posebno ukoliko promislimo o socijalnoj dimenziji društva u kojem živimo. Ove mlade osobe pitale su se o alternativama i načinima prevencije nasilja. Radovala nas je spremnost na promenu stava, možda povedeni utiskom u datom trenutku, ali činilo nam se kao da su vapili za idejama koje će popuniti navedene rupe. Zatim su sami došli do nekih ideja. Setili su se učinkovitosti i svrhovitosti koje može da ima otvoreni razgovor, u kojem će se druga ličnost poštovati i od koje će se tražiti odgovori i davati sopstveni, u kojem će se tragati za saradnjom ili kompromisima. Dodaju na to pravovremenost trenutka u kojem će se desiti taj razgovor, da ne bude prekasno. Dosetili su se izvinjenja kao alata za toleranciju, izražavanja jasnih stavova, postavljanja pitanja kada stvari nisu jasne, mislili su i razgovarali o tome ko može da bude treće lice ukoliko se stvori potreba za interferencijom spolja. Možda samo oko jedne stvari ovde treba da se zapitaju svi, a to je zašto se ni u jednoj od ideja ovih mladih, pa ni onda kada je pomoć trećeg lica u opticaju, nije pojavila slika neke od državnih struktura kao sistema zaštite, ili onih koji mogu da pruže protekciju. Zakon, naročito kada smo govorili o silovanju, im ne predstavlja pojam u koji veruju.
Naša grupa, sama svesna da je za isti odavno kucnuo čas da se promeni, i sada koristi priliku da se pridruži naporima svih onih koji su već uložili onoliko truda da se donese izmena u Zakonu koji ne prepoznaje silovanje kao zločin u svim svojim razmerama, istovremeno nedovoljno jasno definišući polne delikte. (više na www.parlament.gov.rs – sekcija Akti) Apelujemo da se oni koji mogu i umeju, naročito oni kojima je to u nadležnosti pozabave tom problematikom, i završe davno započeti proces.
Da završimo u pozitivnijem svetlu, kao što smo i otpočeli i onako kako se osećamo dakle pozitivnima i spremnima za dalji rad i kreiranje novih promena. U fokus želimo da stavimo ove mlade koji su divno osveženje i tračak nove nade za ovakvo naše društvo, a verovatno i svako drugo društvo. Oni su nosioci budućih promena i uvek je inspirativno raditi i graditi sa njima. I sami takvi, a i nešto malo stariji ili mlađi pozivamo sve one kojima smetaju netolerancija, nasilje u bilo kom, a naročito u seksualnom vidu da ustanu protiv i odreaguju, jer reagovati se može i na svima je odgovornost da tako i postupe, da ne žmurimo jer ideja aktivizma ima realno uporište koje će svako moći da prepozna u mnogim inkorporiranim promenama. Dakle, pozivamo da zajedno učinimo nešto pozitivno i ne zaboravimo da su primeri uspešne saradnje uvek vredni pomena. Ovi primeri možda imaju moć da nekoga i motivišu, a sigurni smo da nas svakako jesu motivisale.
Srdačno,
ekipa projekta ’’I moj glas protiv seksualnog nasilja’’