Porodična terapija je psihoterapijski pristup usmeren na promenu interakcijskih obrazaca u okviru porodičnog sistema (bračnog para, nuklearne ili proširene porodice), kao i drugih interpersonalnih sistema, a u cilju otklanjanja psiholoških problema koji ometaju funkcionisanje porodice i njenih članova. Najčešće porodice same prevaziđu ove poteškoće, ali ako se jave i drugi problemi, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, zdravstveni problemi, bolesti zavisnosti i drugo, onda su ove porodice u većem riziku od pojve simptoma. Porodična terapija najčešće obuhvata celu porodicu, ali može se sprovoditi i individualno.

 U okviru projketa „Pomoć porodici u krizi“ , u naselju Dr Ivana Ribara, porodičnu terapiju vodile su dve terapeutkinje, svakog četvrtka (u akutnoj potrebi je bilo moguće zameniti dan ili dodati još jedan dan u nedelji). U proseku svakog četvrtka je realizovano po 3 seanse. Tokom trajanja projekta održano je 26 seansi. Seanse su se održavale jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, u zavisnosti od potrebe porodice i poteškoća u kojima se porodica nalazi. Najčešće se radilo koterapijski, kako bi se ispratili porodični odnosi, reakcije i potrebe svih članova.

 Pored porodične terapije, održano je 8 tribina koje su obuhvatile sledeće teme:  

porodica (funkcionisanje porodice, životni ciklusi, zdrava porodica, i dr.);

roditeljstvo (odgovorno roditeljstvo, odgovornost prema deci, značaj i obaveze školovanja, i dr.);

prevencija nasilja u porodici (pojam nasilja, vrste nasilja, odgovornost, sistemska rešenja, i dr.);

partnerstvo (ljubav, seksualnost i seksualni odnosi, zdravlje, i dr.).

 Tribine su imale za cilj da učesnici dobiju informacije, ali i da podele svoja lična iskustva, kao i da zajedno sa voditeljkama dođu do rešenja nekog porodičnog problema.  Na tribinama je učestvovalo oko 60 osoba (većinom žena) koje su često dovodile i svoju decu.

Prepoznata je potreba nastavka sličnih aktivnosti u budućnosti, ali i uvođenje novih aktivnosti. Značajno bi bilo posredovanje socijalnih radnika u kontaktima sa institucijama, kao i obuke za zanimanja i zapošljavanje jer među ovom populacijom dominiraju problemi siromaštva, diskriminacije i nedostatak informisanosti.